Trgovina je kada se nešto da da bi se nešto primilo – to je transakcija, korisna, važna – ali zamislite kad bi vam trgovac u radnji rekao da vam je učinio uslugu jer vam je nešto prodao. Verovatno biste pomislili – kakvo je to dobro delo kad sam uredno platio “robu”. I u pravu ste. Nikakvo. To je trgovina.
Ako učinimo nešto nekome, ako smo pomogli, ako smo nekome olakšali bilo šta – činjenica da očekujemo nešto zauzvrat to pretvara dam-daš trgovinu.
I pošto to svi znaju, meni stvarno nije jasno kako onda ljudi krenu da nabrajaju šta su sve “učinili” za nekoga i kako im se vraća. A kako to TREBA da vam se vraća ? I ako ste trgovali, to onda znači da se loš trgovac sa brdom “nenaplaćenih faktura” …
A najviše volim kad čujem ono “ne očekujem ja, ali…” – sve što dođe posle svakog “ali” potpuno briše sve ono ispred. Neka vam bude jasno.
Činite ili ne činite. A za vraćanje ne brinite – to će vam potvrditi bilo ko ko zna da se sve vraća. Samo ne sa strane sa koje to “ne očekujući” očekujemo.
Divno sroceno. Trudim se da pomognem kad god sam u mogucnosti bez planiranja da mi se nesto vrati. Nekako se karma za to pobrine i zaista se uvek vrati, planirao ja to ili ne.