Verovatno znate da je ljutnja provereno dobar način da se izbegne sopstvena odgovornost u nekoj određenoj situaciji. Kad smo ljuti ne možemo se baviti svojim “doprinosom” nekoj situaciji, taman posla. Za sve je kriva druga strana.
Zato neki ljudi ostaju ljuti na neke ljude jako dugo, i onda – pošto je to skroz besmisleno – moraju se s vremena na vreme “podsetiti” zbog čega su to tačno ljuti i šta je ta osoba sve skrivila, kako bi ostali u tom stanju. Razlog ? Pa, izbegavanje bola bilo koje vrste je instinktivno, a uviđanje sopstvenih grešaka i gde smo mi mogli malo drugačije postupiti, a ne samo druga strana – zna ozbiljno da zaboli jer onda vodi preispitivanju još nekih odluka i odnosa, i tu onda jedna stvar vodi drugoj i dok se okreneš – sruši se čitav jedan sistem. Zato je najlakše naljutiti se i “ostati tu”.