Šta nasleđujemo od roditelja a da to i ne znamo ?

Šta je to što "buši rupe u sistemu", a nije hladna voda, promaja, corona ?

Najvažnija stvar koju od roditelja nasleđujemo nisu nekretnine niti išta slično – nego njihov način razmišljanja i pogled na život. Ovo je za neke dobra a za neke loša vest – jer to je ono što “buši rupe u sistemu”, a ne hladna voda, promaja, corona….

Kako ?

Na primer: kaže vam šef na poslu da bi nešto moglo drugačije da se uradi, da nije zadovoljan vama u toj situaciji – a vi onda imate tu više mogućih “tumačenja” njegovih reči:

…ništa ne radiš dobro, ne valjaš…

ili

…ovo stvarno može i drugačije da se uradi, a nije mi ni palo na pamet – hajde da probam !

Ili…

…način na koji mi je to rečeno i nije baš neki – ali možda ima neke privatne probleme – sačekaću malo sa tumačenjem ove situacije, daću vremena…I meni se dešavalo da nekad, kad imam štošta na pameti – odreagujem na način kojim se ne ponosim, i tamo gde ne bi trebalo.

Da. Svi smo mi vrh ledenog brega – drugi vide samo ono što im dopustimo, a reagujemo iz onoga što se ne vidi. To je vrlo važna stvar koju previđamo a treba je imati na umu uvek kad nam se ne dopadne nešto što neko kaže ili uradi.....

Način na koji tumačimo nečije reči, postupke – način na koji sebi “prevodimo” događaje oko nas – to “učimo” od roditelja, kao i naša deca od nas: šta znači kad ti neko kaže ovo, a šta znači kad kaže ono, i šta to govori o tebi…

Obično je na raspolaganju samo jedno uobičajeno značenje i obično je nepovoljno po nas. Time pokušavaju da nas pripreme za nevolje, da znamo unapred ko nam “loše misli”.

Problem s tim je što tako sami sebi pravimo baš ono što želimo da izbegnemo: nevolje i loše odnose s ljudima tamo gde ih ne bi bilo da smo tim istim ljudima dali šansu.

Zašto je to važno i šta znači davati im šansu ?

Zato što način na koji protumačimo nečije reči ili postupak određuje način na koji se osećamo, a to određuje način na koji reagujemo na tu osobu a od te reakcije zavise i naši odnosi s ljudima i sve što od njih (ne)dobijamo.

Razbolimo se ako ne smemo ili ne želimo da pokažemo to što osećamo u vezi nečijih reči ili postupaka. (Ne smemo ili ne želimo onda kad bismo dosta “izgubili” kad bismo pokazali kako se stvarno osećamo.)

Je li vam ovo poznato ?

I onda, ako za sebe danas želimo neki drugačiji ishod, odnosno mnooogo bolje odnose s ljudima oko sebe – obavezno je da menjamo nešto u tom svom prevodilačkom obrascu.

Naravno, većina ljudi samo uzima lekove i tu se priča (ne)završava.